Манастир Ковиљ

Према сачуваном предању манастир Ковиљ је подигао свети Сава око 1216. године, или српски краљ Драгутин.

Савремена историјска наука тврди да је првобитна црква подигнута у 16.
Веку или већ у другој половини 15. века. Храм је до Карловачког мира 1699. године био више пута спаљиван од Турака, а монаси су морали да се склањају по ритовима и оближњим шумама. Манастирско братство је после сваке паљевине настојало да храм покрије и келије колико-толико оспособи за становање. Манастирска црква је коначно обновљена 1707. године, у време игумана Спиридона,када је поново сазидана припрата и подигнут велики звоник.
Нема поузданих доказа о времену настанка манастира на овом месту, у јужној Бачкој, у срцу Шајкашке.

По светосавском предању манастир је основан на месту сусрета архиепископа Саве Немањића и мађарског краља Андрије другог после напада Угарске на краља Стефана Првовенчаног, брата Савиног.Мировна мисија је била успешна.
У старим текстовима има оправдане основе за претпоставку о сусрету двојице државника на овом месту, као и потврде легенде о постанку прве ковиљске цркве на месту које је благословио Сава. Ово је могло бити око 1235..
Данашња црква, настала између 1741. и 1749, задужбина је Петра Андрејевића из Сремских Карловаца.Утицај српске средњовековне архитектуре на ковиљском храму је очигледан.У цркви је сахрањен архимандрит Јован Рајић, књижевник и отац новије српске историографије и генерал-мајор Теодор от Станисављевић, први командант Шајкашког батаљона.
Позната је и манастирска библиотека.

У манстиру ради иконописачка радионица а од неколико година уназад, на једном салашу на Ченеју, организована је ресоцијализација лечених зависника од наркотика.

Од 2007. започети су радови на обнови унутрашњости цркве, па су иконе и намештај уклоњени.Уз стари конак је саграђена капела.

У истом периоду започета је и изградња новог конака, а саграђен је звоник који је до тада био на стубовима, са једним звоном.

Поред манастира је капела Св. Петке, препознатљива по старој тополи са родиним гнездом. Због опасности од рушења шупљег дебла, висина му је недавно преполовљена и учвршћено је челичним ужадима изнутра да не би дошло до пада на капелу.