Мотиви настанка и назива манифестације


Ево како је све почело…1996. године група људи добре воље на челу са председником организационог одбора, Савом Граорцем, иначе добри познаваоци производње домаће ракије на традиционалан начин у казану, одлучили су да скрену пажњу јавности на себе и сличне људе који цене квалитет уместо квантитета. Манифестација је добила назив “Парастос дуду”, јер поред осталих квалитетних домаћих ракија произведених на традиционалан начин, у први план је стављена ракија од дуда, дудара, дудињара или дудовача, како је још зову. Идеја је била да се ова ракија, изузетно јаког мириса и укуса, која је карактеристична за војвођанско поднебље, спаси од полаганог нестајања.
Посебно треба истаћи да Ковиљчани познати као добри угоститељи, труде да њихова ракијада не поприми карактеристике вашара и да одржи неопходан ниво како би се могла сврстати у културне манифестације. Свесни су да, ако желе да афирмишу алкохолно пиће, морају бити спремни и да преузму одговорност за промовисање алкохолизма, па су осмислили пригодан мото манифестације Ковиљске ракијаде „Парастос дуду“, који гласи „Пиј мало, пиј добро“. Ово је добар маркетиншки потез, јер се на тај начин промовише, како умереност у пићу, тако и квалитет производа – изузетно јаке ракије дударе, коју препоручују само у малим количинама. Другачије не би не требало да буде, посебно када се има у виду достигнути степен у развоју туризма, који је постао глобални феномен, као и чињеница да се као прво организовано туристичко путовање, од којег цео развојни процес туризма почиње, означава пут на конгрес антиалкохоличара, који је организовао Томас Кук пре пуних 165 година.
Како је некад најраспрострањеније дрво у Војводини постало реткост, тако је и најпопуларнија „сиротињска“ ракија опорог укуса постала раритет на овом поднебљу. И баш та чињеница да је има све мање условила је да постане све траженија и цењенија, тако да је цена ове некада јефтине ракије, достигла цену вискија и виша је у односу на остале воћне ракије које се производе у нашој земљи, чак и у односу на шљивовицу, која се сматра брендом Србије. Тако се дудара („што у главу удара“), може сматрати војвођанским брендом.

Циљ манифестације Ковиљска ракијада „Парастос дуду“ је очување традиције и афирмисање дударе као војвођанског бренда, а мотиви за назив је сетно сећање на времена када је дударе било више, уз наду да ће се кроз ову манифестацију мотивисати произвођачи да пеку више дударе која ће бити одговарајућег квалитета.

„Парастос (на грчком “парастасис”) значи: стајање уз неког; црквена служба за мртве код православаца; помен; опело за мртваце. Уз дудару – може да иде само тумачење речи парастос које значи стајање уз неког, а никако остала значења, јер дудара није мртва…Она је и те како жива, једино се од ње може бити “мртав” пијан…Можда би најбље тумачење речи било СУСРЕТАЊЕ, дакле - Сусретање са дудом“ .

Хронологија досадашњих манифестација

Да је семе бачено на плодно тло, видело се већ на првој ракијади. Пријавило се 25 мајстора врућих казана, чије се знање мерило међу оним правим поштоваоцима ракије. Догодило се оно што су Ковиљчани и прижељкивали. Већ тај први сусрет претворио се у прави мали културни догађај. Професори задужени за оцену квалитета ракије, причали су о дуду и о томе како се праве добре, савремене ракије, песници су имали свој угао „гледања” на однос између вискија и домаће ракије од дуда, а присуствовали су и хорови, књижевници, глумци, рецитатори. Програм манифестације се одржавао 6. јула 1996. године, а пријаве за учешће су могле бити послате на адресу организатора до 1. јула са једном литром квалитетне ракије, која на тај начин стиче право да се такмичи са конкуренцијом за звање најбоље. Оцена најбоље ракије вршена је од стране стручног жирија, састављеног од еминентних стручњака, професора, технолога и дегустатора, а параметри који се оцењују су следећи: боја, бистрина, типичност, мирис и укус. За сваки од параметара може се добити по 4 бода, тако да максимални збир бодова износи 20. Оцењивање се не врши по категоријама и врстама ракија, већ се она која добије највише поена проглашава најбољом и добија златну медаљу. После оцењивања ракије, које је одржано на централном ковиљском тргу у преподневним часовима, уследио је културно-уметнички програм на импровизованој бини украшеној карактеристичном старом кућом са стилизованим барокним забатом. У програму су учествовали АКУД “Лаза Костић” из Ковиља, затим тамбурашки оркестри, ученици О.Ш. “Лаза Костић”, новосадска музичка група Гарави Сокак.

Док се на једној страни одржавао садражајан и за ово поднебље карактеристичан културно-уметнички програм, на другој страни се пекла ракија на традиционалан начин у казанима и то, наравно дудара, а кувана је и рибља чорба мајсторском руком Пере Варенике, искусног кувара и власника чарде “На крај света”, која се налази на Аркању. Поред наведеног организована је и вожња фијакерима, такозвана “фијакеријада” У касним поподневним сатима, када је из казана потекла врућа препечена дудара, проглашен је победник манифестације и извршено додељивање диплома учесницима. Затим је програм настављен у ресторану „Чарда”, некадашњем ловачком дому, где су уз карактеристичну војвођанску храну и тамбураше, уручене награде победницима такмичења. На “Чарди” је одржано још једно такмичење и то “Избор за мис вечери”.

Победник прве Ракијаде је био Петар Субић из Ковиља са ракијом од грожђа, која је само једна од многобројних његових “патената”, јер је он ракију пекао од разног воћа, па и од поврћа: купуса, парадајза,..а специјалитети су му и ракије од кима, босиљка, менте, беле бундеве и многе друге које овај пензионисани кувар и угоститељ, иначе анти-алкохоличар, пече из хобија.

Следеће године 1997, манифестација је одржана на Видовдан, 28. јуна, уз сличан програм као и претходне године. Било је пријављено 32 такмичара, а победу је однео Живко Тапавички из Зрењанина са виљамовком, ракијом од крушке. У културно-уметничком програму поред неколико КУД-а из Војводине и традиционалних тамбураша, организован је и концерт рок групе “Генерација без будућности”.

Трећа ракијада је одржана 27. јун 1998. године и је пријављено 33 такмичара, а победила је ракија од шљиве испечена у ковиљском манастиру.

Четврта ракијада је одржана 1999. године након завршетка бомбардовања. Пријављено је 35 такмичара, а први пут од почетка одржавања манифестације победила је дудара и то од произвођача Стевана Субића из Ковиља.

Пета ракијада одржана је 2000. године, пријављено је 38 квалитетних ракија, од којих је као најквалитетнија проглашена виљамовка, произвођача Милоша Нинковића из Новог Сада.

Шеста ракијада је одржана 2001. године. Учествовало је 44 такмичара, а као најбоља је издвојена дудара печена у казану Стевана Петкова из Гардиноваца.

Седма ракијада одржана је 2002. године и за победника између 49 такмичара, изабран је Миша Вареника из Ковиља са ракијом од дуње.

Осма ракијада, одржана 2003. године показала је да је постоји разлог за одавање почасти ракији од дуда, јер је у конкуренцији са чак 66 квалитетних природних ракија справљаних од разног воћа, поново, по трећи пут од почетка одржавања манифестације победила дудара. Заслуга за поновну победу дударе над осталим препеченицама, припала је већ награђиваном Стевану Петкову из Гардиноваца, који је као први такмичар који два пут осваја ово ласкаво признање и то за исту врсту ракије, доказао квалитет свог призвода. У склопу манифестације одржана је и промоција књиге “Домаће ракије од воћа и грожђа“, аутора Анђелка Лудошког писана по рецептима најбољих мајстора, који су побеђивали у надметању на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, као и на ракијадама и другим сличним манифестацијама.

Од 26. јуна 2004. године, манифестација је променила локацију свог одржавања. Са скученог централног трга свечаност се преселила на пространи гај на периферији села.

Јубиларна, десета по реду, ракијада је одржана на новој локацији код манастира, као и претходна, што ће постати традиционално место окупљања. Дан раније, 24. јуна 2005. године, извршена је оцена такмичарских ракија од стране верификоване комисије. На дан одржавања манифестације, 25. јуна, уз још богатији културно-уметнички програм и остале традиционалне садржаје, за победника је проглашен Маринко Шолак из Сремске Каменице, који је испекао ракију од крушке, популарнију као виљамовка. Утисак је да су организатори успели у својој намери, да очувају дудару и да врате ракији стари сјај, јер се из године у годину повећава како број учесника (ове године 86), тако и број посетилаца.

Једанаеста ракијада по реду одржана је 2. јула 2006. године. Пријављено је 62 произвођача из целе земље, а један узорак за оцењивање стигао је чак из Лондона. Атракција ове године је била ракија од црног лука, која је за укус оцењена нулом, али је за атрактивност и ексклузивност добила осмицу. По оцени стручног жирија којим је преседавао Владимир Вучетић из Крушевца, признање за најбољу ракију припало је Драгомиру Лакићу за дуњевачу.

12 ракијада одржана је 01.07.2007.

83 ракије

Прво место је освојио Гордан Папић из Суботице, ракија ''лоза''

13 ракијада одржана 13.07.2008.

85 ракија

Прво место као и предходне године је припало Папић Гордану из Суботице ракија ''лоза''
14 ракијада одржана је 18.07.2009.

74 такмичара
Одржана је испред ковиљског манастира уз културно-уметнички програм и друге садржаје везане за војвођанско поднебље.Прво место припало је Весић Драгану из Лока, за дудару.

 

15. ракијада одржана је 17.07.2010.

Прво место освојила је Бјелогрлић Љиљана из Сремских Карловаца ракија "виљамовка",а друго место је такође припало Бјелогрлић Љиљани ракија "малина"